Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀лӣченӣ

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 119

о̀лӣченӣ

оличени

Стална адреса

Лема

оличени

Извор

том 4, стр. 119, редослед 24

  1. —

    који представља нешто у највећој мери, сушти, прави правцати, најизразитији.

    — Нисам смео лично да поднесем рукопис ... преда њ, оличенога бирократу. Нуш. Оличена туга површности
    Југa. Уј.
Изворни текст (OCR)
о̀лӣченӣ, -а̄, -о̄ који представља нешто у највећој мери, сушти, прави правцати, најизразитији. — Нисам смео лично да поднесем рукопис ... преда њ, оличенога бирократу. Нуш. Оличена туга површности Југа. Уј.