Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̏лињао

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 119

о̏лињао

олињао

Лема

олињао

Варијанте

олѝњао

Извор

том 4, стр. 119, редослед 18

  1. 1.

    прид. од олињати (се).

    прид. — придев
  2. 2.а.

    (у придевској служби, одр.) отрцан, ислужен.

    одр. — одређени вид придева
    — Баци Вељков олињали кофер у шараrе.
    Уск.
  3. 2.б.

    остарео, оронуо.

    — На непријатељској страни био је неки олињали надвојвода. Јонке. олѝњати (се), -а̄м (се) сврш.
  4. 1.

    изгубити длаку.

    — Зец је већ до половине олињао.
    Крањч. Стј
  5. 2.

    истањити се од употребе, излизати се.

    — Олињала се жута тканина, стара двадесет година.
    Ољ.
  6. 3.

    фиг. оронути, пропасти.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Погрбио се, потулио и олињао толико да је само брада од њега остала. ал.
Изворни текст (OCR)
о̏лињао, -а̄ла, -а̄ло и олѝњао, -ала, -ало 1. р. прид. од олињати (се). 2. (у придевској служби, одр.) а. отрцан, ислужен. — Баци Вељков олињали кофер у шараrе. Уск. б. остарео, оронуо. — На непријатељској страни био је неки олињали надвојвода. Јонке. олѝњати (се), -а̄м (се) сврш. 1. изгубити длаку. — Зец је већ до половине олињао. Крањч. Стј. 2. истањити се од употребе, излизати се. — Олињала се жута тканина, стара двадесет година. Ољ. 3. фиг. оронути, пропасти. — Погрбио се, потулио и олињао толико да је само брада од њега остала. ал.