о̏лово
олово
Лема
олово
Извор
том 4, стр. 120, редослед 17
- 1.
хемијски елемент, мек и кован сребренастосив метал велике специфичне тежине (pb).
— Ал му језик тежи од олова.
тежина, тегоба.
— У очи му сједа олово туге.
- 2.а.
пушчано зрно, метак.
— Глупо би било ... просвирати олово кроз лубању. Петр.
- 2.б.
дугуљасти комадићи тога метала распоређени на доњем крају мреже ради повећања тежине. Бак. Реч. Изр бело ~ коситар, калај; проСИПатИ на коГа ПраХ и~ жестоко грдити кога.
chemistry— Жељезнички чиновник просипао је прах и олово на ... путника. Том.; ћутати као оловом заливен не говорити ни речи, не проговарати, не отварати уста.
Изворни текст (OCR)
о̏лово с 1. хемијски елемент, мек и кован сребренастосив метал велике специфичне тежине (pb). — Ал му језик тежи од олова. Ботић. фиг. тежина, тегоба. — У очи му сједа олово туге. Поп. В. 2. а. пушчано зрно, метак. — Глупо би било ... просвирати олово кроз лубању. Петр. В. б. дугуљасти комадићи тога метала распоређени на доњем крају мреже ради повећања тежине. Бак. Реч. Изр бело ~ хем. коситар, калај; проСИПатИ на коГа ПраХ и~ жестоко грдити кога. — Жељезнички чиновник просипао је прах и олово на ... путника. Том.; ћутати као оловом заливен не говорити ни речи, не проговарати, не отварати уста.