олу́ја
олуја
Лема
олуја
Извор
том 4, стр. 121, редослед 16
- 1.
врло снажан ветар са повременим ковитлацима, обично праћен грмљавином и падавинама; бура.
— Олуја страшна бруји, завија.
Олуја се сасул на њега ... тих неколико хиљада речи не би могао нико да понови.
- 2.а.
фиг. догађаји који изазивају велике потресе; метежс.
— Изгуби се и ишчезне негде у тој лудој ратној олуји.
- 2.б.
јако душевно узбуђење, страст.
— Стоје два наша тијела, два поносна стражара на улазу у олују наше љубави. Шим.
- 2.а.
Говори ... тихо, гласом који не показује нимало љутње, али иза кога се јавља већ олуја. Јевт.
Изворни текст (OCR)
олу́ја ж 1. врло снажан ветар са повременим ковитлацима, обично праћен грмљавином и падавинама; бура. — Олуја страшна бруји, завија. Цес. Д. фиг. Олуја се сасул на њега ... тих неколико хиљада речи не би могао нико да понови. Андр. И. 2. фиг. а. догађаји који изазивају велике потресе; метежс. — Изгуби се и ишчезне негде у тој лудој ратној олуји. Ђур. б. јако душевно узбуђење, страст. — Стоје два наша тијела, два поносна стражара на улазу у олују наше љубави. Шим. А. Говори ... тихо, гласом који не показује нимало љутње, али иза кога се јавља већ олуја. Јевт.