ома̀кнуо

омакнуо, омакао

Лема

омакнуо

Варијанте

омакао, о̀макао

Извор

том 4, стр. 123, редослед 17

1.
и о̀макла, -ло) сврш. 1. измаћи, умаћи, отићи, нестати.
— Готово неопазице омаче с овога свијета.
Креш.
2.
омакнути се (1а).
— Ненадно и неспретно омаче задњим ногама ... и сручи се ... у онај бездан.
Вас.
3.
одапети (пушку), окинути.
dialectal
покр. — покрајински
— Састави нишане на пушци и хтједе да омакне.
Вујач.

Пододреднице

~ се

1. а. оклизнути се. — Сад у мају су најопасније поледице, па се омакне Човеку нога. Срем. б. исклизнути, испасти. — А онда се омаче испод ноге камен. Тур. 2. а. потећи, склизнути (о уздржаваним сузама). — Тада му се омакоше сузе из очију. Креш. б. случајно одапети, окинути (о пушци). — Вјеројатно је да ће вам се омаћи пушка. Креш. в. излетети, отети се, измакнути се (о неопрезној речи, нехотичном поступку и сл.). — Ја сам ... писао ону реченицу о Модерној, која ми се није нипошто омакла. Марј. М. Овда-онда омакне му се понешто, али иначе сила дечко. Вин. г. безл. случајно се десити, догодити се (о нечему нежељеном). — Питала је како О Се ... то омакло — да понесе с тим Дердемезом. Сиј. 3. управити се куд несвесно, невољно, спонтано. — Опет му се омаче око на Божићеву ограду. Ад. 4. проћи, промаћи. — Овај се смркнут омакне мимо младенаца. Ков

оклизнути се.исклизнути, испасти.потећи, склизнути (о уздржаваним сузама).случајно одапети, окинути (о пушци).излетети, отети се, измакнути се (о неопрезној речи, нехотичном поступку и сл.).безл. случајно се десити, догодити се (о нечему нежељеном).управити се куд несвесно, невољно, спонтано.проћи, промаћи.

Изворни текст (OCR)

ома̀кнуо, -ула, -уло и о̀макао, ома̀кла и о̀макла, -ло) сврш. 1. измаћи, умаћи, отићи, нестати. — Готово неопазице омаче с овога свијета. Креш. 2. омакнути се (1а). — Ненадно и неспретно омаче задњим ногама ... и сручи се ... у онај бездан. Вас. 3. покр. одапети (пушку), окинути. — Састави нишане на пушци и хтједе да омакне. Вујач.