ома́мити

омамити

Стална адреса

Лема

омамити

Извор

том 4, стр. 124, редослед 12

1.а.
довести у стање опијености, опити.
— Људи омамљени алкохолом измењивали су зачуђене погледе.
Марк. М.
1.б.
онесвестити, ошамутити.
— Један ме ошину тољагом по леђима, а други мачем преко главе, те се одмаХ сруших омамљен.
Шен.
2.а.
фиг. занети, одушевити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Пјесник изрече бесједу која је ... зачарала, омамила, занијела све назочне. Цар
2.б.
опчинити, залудити, заслепити страшћу.
— Он ме је омамио и радио од мене, луде једне, што је хтио !
Бен.
3.
намамити, примамити, привући. Вук Рј.
archaic
заст. — застарело

Пододреднице

~ се

доспети у стање опијености, ошамутити се. — Она се хтјела посве уморити, омамитИ Се. Кум

доспети у стање опијености, ошамутити се.

Изворни текст (OCR)

ома́мити, о̀ма̄мӣм сврш. 1. а. довести у стање опијености, опити. — Људи омамљени алкохолом измењивали су зачуђене погледе. Марк. М. б. онесвестити, ошамутити. — Један ме ошину тољагом по леђима, а други мачем преко главе, те се одмаХ сруших омамљен. Шен. 2. фиг. а. занети, одушевити. — Пјесник изрече бесједу која је ... зачарала, омамила, занијела све назочне. Цар Е. б. опчинити, залудити, заслепити страшћу. — Он ме је омамио и радио од мене, луде једне, што је хтио ! Бен. 3. заст. намамити, примамити, привући. Вук Рј.