ома̀мљив
омамљив
Лема
омамљив
Извор
том 4, стр. 124, редослед 15
- —
који омамљује, заносан, опојан.
— Из кута врта долази омамљив мирис. Наз. Од женскога, а од Стане понајвишпе, бије нека омамљива топлина.
Изворни текст (OCR)
ома̀мљив, -а, -о који омамљује, заносан, опојан. — Из кута врта долази омамљив мирис. Наз. Од женскога, а од Стане понајвишпе, бије нека омамљива топлина. Њуков.