ома́хнути
омахнути
Лема
омахнути
Извор
том 4, стр. 125, редослед 22
- 1.а.
замахом окренути, завитлати.
— Узме га Шlарца за реп да омахне око себе.
Рј. Омахну златном кабаницом и захвати златним скутом ЉЂутишу.
- 1.б.
учинити брз покрет рукама око себе, размахнути.
— Одмах ђипи на ноге, омахну око себе, спреман да се бије.
- 2.
овлаш прећи преко нечега.
— Попође крчмар мало, омахне крпом по столу.
Тек би се пред подне појавило сунце, омахнуло преко логора као да милује.
- 3.а.
фиг. дати мањи принос од просечног, подбацити, издати (о летини).
— Усеви омахну у роду или и сасвим изневере.
Љетос су маслине омахнуле.
- 3.б.
изневерити; преварити, слагати.
— Знам ја Момира ... Додуше, кадшто и омахне, али овде не лаже.
Изворни текст (OCR)
ома́хнути, о̀ма̄хне̄м сврш. 1. а. замахом окренути, завитлати. — Узме га Шlарца за реп да омахне око себе. Вук Рј. Омахну златном кабаницом и захвати златним скутом ЉЂутишу. Брл. б. учинити брз покрет рукама око себе, размахнути. — Одмах ђипи на ноге, омахну око себе, спреман да се бије. Андр. И. 2. овлаш прећи преко нечега. — Попође крчмар мало, омахне крпом по столу. Кал. фиг. Тек би се пред подне појавило сунце, омахнуло преко логора као да милује. Јак. 3. фиг. а. дати мањи принос од просечног, подбацити, издати (о летини). — Усеви омахну у роду или и сасвим изневере. Тод. Љетос су маслине омахнуле. Вел. б. изневерити; преварити, слагати. — Знам ја Момира ... Додуше, кадшто и омахне, али овде не лаже. Глиш.