Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀машит

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 126

о̀машит

омашит QA: medium

Лема

омашит

Извор

том 4, стр. 126, редослед 1

  1. 1.а.

    -a, -о а. који је наретко изникао, редак (о житу, трави).

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Буде л жито омашито, шта ћу ја?
    Кош.
  2. 1.б.

    неједнако ткан, местичав (о платну). Вук Рј.

  3. 2.

    оскудан, неповољан.

    — Сад је вриме омашито ... тешко је што стећи.
    Павл.
Изворни текст (OCR)
о̀машит1, -а, -о покр. 1. а. који је наретко изникао, редак (о житу, трави). — Буде л жито омашито, шта ћу ја? Кош. б. неједнако ткан, местичав (о платну). Вук Рј. 2. оскудан, неповољан. — Сад је вриме омашито ... тешко је што стећи. Павл.