Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀машит

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 126

о̀машит

омашит

Лема

омашит

Извор

том 4, стр. 126, редослед 2

  1. а.

    -о а. омашан.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — поодмакао, познији (о годинама живота). Дође ходником омашит човјек. Кум. б. Поче писати тек иза пада Наполеона ... дакле у омашитој доби.
    Матош
Изворни текст (OCR)
о̀машит, -а -о покр. а. омашан. — Дође ходником омашит човјек. Кум. б. поодмакао, познији (о годинама живота). — Поче писати тек иза пада Наполеона ... дакле у омашитој доби. Матош.