о̏ма̄шно̄ст
омашност
Лема
омашност
Извор
том 4, стр. 126, редослед 6
- —
особина онога који је омашан, онога што је омашно, позамашна величина; фиг. значај.
— Није ни приближно признавала његову омашност као мислиоца и филозофа. Цар М. омашћи́вати (се), -а̀шћује̄м (се) несврш. и уч. према омастити (се).
Изворни текст (OCR)
о̏ма̄шно̄ст, -ости ж особина онога који је омашан, онога што је омашно, позамашна величина; фиг. значај. — Није ни приближно признавала његову омашност као мислиоца и филозофа. Цар М. омашћи́вати (се), -а̀шћује̄м (се) несврш. и уч. према омастити (се).