о̀мерити
омерити
Лема
омерити
Извор
том 4, стр. 127, редослед 9
- 1.
ијек. о̀мјерити, сврш 1. узети меру, измерити.
— Ходи да омерим.
— И узе омеравати платно о Милоја, мери дужину кошуље.
- 2.
израчунати, проценити.
— Но практички је то врло тешко омјерити.
- 3.
одмерити (погледом).
— Павле омјери, замахне каменом и здими лугара у леђа.
Овај га омјери мрким погледом.
- 4.
в. нанишанити. Р-К Реч.
Фразе
~ ледину пасти, срушити се на земљу; доживети неуспех. — Они редом ... омјере ледину. Павл.; ~ снагу (један другоме) омерити се. — Омјерили су једно другоме снагу.
Пододреднице
уз. повр. узајамно испробати снагу, одмерити се. — Каткад би се момци] ... међу се огледали и омјерили. О-А
Изворни текст (OCR)
о̀мерити, -ӣм, ијек. о̀мјерити, сврш. 1. узети меру, измерити. — Ходи да омерим. — И узе омеравати платно о Милоја, мери дужину кошуље. Вес. 2. израчунати, проценити. — Но практички је то врло тешко омјерити. Шен. 3. одмерити (погледом). — Павле омјери, замахне каменом и здими лугара у леђа. Ћип. Овај га омјери мрким погледом. Том. 4. в. нанишанити. Р-К Реч.