Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оме́сти

сврштом 4, стр. 127

оме́сти

омести

Лема

омести

Варијанте

о̀ме̄сти

Извор

том 4, стр. 127, редослед 14

  1. в.

    спречити кога у намерама; онемогућити извођење чега. В. Земаљски док још дише зрак, ја забраном ти нећу то омести. С-Ц.

    в. — (после броја) век
    — Спремали смо се да ударимо на њих
    — али нас омете офанзива Италијана. Дед.

Пододреднице

~ се

помести се; запетљати се, заплести се. — Омео се као пиле у кучинама. Матош

помести се; запетљати се, заплести се.
Изворни текст (OCR)
оме́сти и о̀ме̄сти, оме́те̄м сврш. спречити кога у намерама; онемогућити извођење чега. — Спремали смо се да ударимо на њих — али нас омете офанзива Италијана. Дед. В. Земаљски док још дише зрак, ја забраном ти нећу то омести. С-Ц.