Одредница

омеђи́ва̄ње

стом 4, стр. 126

омеђи́ва̄ње

омеђивање

Лема

омеђивање

Извор

том 4, стр. 126, редослед 18

  1. гл. им. од омеђивати (се) уч. према омеђити (се).

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицауч. — учестали глагол
    омеђи́вати (се), -ѐђује̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
омеђи́ва̄ње с гл. им. од омеђивати (се). омеђи́вати (се), -ѐђује̄м (се) несврш. и уч. према омеђити (се).