о̀мицати
омицати
Лема
омицати
Извор
том 4, стр. 129, редослед 7
- 1.
несврш. и уч. према омакнути, омаћи.
- 2.
необ. размицати, разгртати.
— Вјерни коњи омичући трбухом дубоки снијег, повезоше га, што ногама грабити могу.
Пододреднице
несврш. и уч. према омакнути се, омаћи се
Изворни текст (OCR)
о̀мицати, -иче̄м несврш. 1. несврш. и уч. према омакнути, омаћи. 2. необ. размицати, разгртати. — Вјерни коњи ... омичући трбухом дубоки снијег, повезоше га, што ногама грабити могу. Јурк.