о̀мнловати
омнловати
Лема
омнловати
Извор
том 4, стр. 128, редослед 15
- 1.
помиловати, помазити.
— Чувао се да своје јединче не омилује.
- 2.
стећи наклоност према коме или чему; заволети.
— Већ те молим ... не би л моје окарао гријехе и покорну омилово̂ душу.
Имао сам тек
- 13.
година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану. Ат.
- 3.
обљубити.
— У ноћи се Стане добавио, љубио је и омиловао.
Пододреднице
обиснути умиљавајући се. — Он мачак се омилова о бијелу сердареву докољеницу, играјући репом. Лоп
Изворни текст (OCR)
о̀мнловати, -лује̄м сврш. 1. помиловати, помазити. — Чувао се да своје јединче не омилује. Ком. 2. стећи наклоност према коме или чему; заволети. — Већ те молим ... не би л моје окарао гријехе и покорну омилово̂ душу. Март. Имао сам тек 13 година, и мени се чини да сам ја омиловао Смиљану. Ат. 3. обљубити. — У ноћи се Стане добавио, љубио је и омиловао. НП Вук.