Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

омо̀та̄ч

мтом 4, стр. 131

омо̀та̄ч

омотач QA: medium

Лема

омотач

Извор

том 4, стр. 131, редослед 4

  1. 1.

    оно у шта је нешто умотано, увијено, омот.

  2. 2.а.

    спољно заштитно ткиво, опна, овојница: мождани

    biology
    биол. — биологија
    ~ ћелије, станице. —У сталним ра3- мацима времена одбацују стари хитински омотач. Финк.
    Вас.
  3. 2.б.

    чашица и круница цвета, оцвеће. Станк. С.

  4. 3.

    мат. бочне површине рогљастог геометријског тела; побочје; бочна крива површина облог геометријског тела (ваљка, облице или стошца, купе).

  5. 4.

    омот (а).

    Стигло је твоје писмо ... у белом великом омотачу.
Изворни текст (OCR)
омо̀та̄ч, -а́ча м 1. оно у шта је нешто умотано, увијено, омот. 2. биол. а. спољно заштитно ткиво, опна, овојница: мождани