Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀мркнути

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 132

о̀мркнути

омркнути, омрћи

Стална адреса

Лема

омркнути

Варијанте

омрћи, о̀мрћи

Извор

том 4, стр. 132, редослед 16

  1. 2.

    (аор о̀мркнуХ 2. и

  2. 3.

    о̏мркнӯ и о̀мркох

  3. 2.

    и

  4. 3.

    о̀мрче и о̏мрче; р. прид. о̀мркнуо, -ула, -уло и о̀мркао, -кла, -кло) сврш.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придев
  5. 1.

    затећи се негде кад падне мрак, кад се спусти ноћ; заноћити.

    — Зар да у шуми омркнете, пак да вас изједу вуци?
    Јурк.
    Омркне здрав и читав, а осване
    — мртав.
    Глиш.
  6. 2.

    обавити се, прекрити се мраком, утонути у мрак.

    — Дорици омркну чело.
    Ков. А.
  7. 3.а.

    спустити се, настати (о ноћи, мраку).

    — У то доба и ноћ омркнула.
    НП Вук
    Готово омркну мрак.
    Шен.
  8. 3.б.

    безл. смрачити се, смркнути се.

    безл. — безлично
    — Тада ми омркне пред очима, и ја се онесвијестих.
    Ков. А.
  9. 4.а.

    (некоме) безл. (са лог. субјектом у дативу) наићи, настати (о тешком положају, невољи, о депресивном душевном стању), дотежати.

    безл. — безличнолог. — логика, логички
    — Док једном не омркне, не може другом да осване.
    Торд.
    Када Милутин и Војислав дотрајаше у напону снаге, омркну нашем старом пјеснику Јовану ИлићV].
    Матош
  10. 4.б.

    (са грам. субјектом: свест) помутити се, помрачити се.

    грам. — граматика, граматички
    — Свест би јој у трен омркла, очи обневиделе.
    Јевт.
Изворни текст (OCR)
о̀мркнути и о̀мрћи, о̀мркне̄м (аор. о̀мркнуХ, 2. и 3. л. о̏мркнӯ и о̀мркох, 2. и 3. л. о̀мрче и о̏мрче; р. прид. о̀мркнуо, -ула, -уло и о̀мркао, -кла, -кло) сврш. 1. затећи се негде кад падне мрак, кад се спусти ноћ; заноћити. — Зар да у шуми омркнете, пак да вас изједу вуци? Јурк. Омркне здрав и читав, а осване — мртав. Глиш. 2. обавити се, прекрити се мраком, утонути у мрак. — фиг. Дорици омркну чело. Ков. А. 3. а. спустити се, настати (о ноћи, мраку). — У то доба и ноћ омркнула. НП Вук. Готово омркну мрак. Шен. б. безл. смрачити се, смркнути се. — Тада ми омркне пред очима, и ја се онесвијестих. Ков. А. 4. (некоме) а. безл. (са лог. субјектом у дативу) наићи, настати (о тешком положају, невољи, о депресивном душевном стању), дотежати. — Док једном не омркне, не може другом да осване. Торд. Када Милутин и Војислав дотрајаше у напону снаге, омркну нашем старом пјеснику Јовану ИлићV]. Матош. б. (са грам. субјектом: свест) помутити се, помрачити се. — Свест би јој у трен омркла, очи обневиделе. Јевт.