омр́сити
омрсити
Лема
омрсити
Извор
том 4, стр. 132, редослед 21
- 1.
нахранити мрсном храном.
— Благ је дан сутра, треба дечицу да омрсим.
- 2.
омрсити се (2б).
— Уз часне посте tсам омрсио ... с Турцима сам мрсно вечерао.
- 3.
упрљати мрсом, машћу (лонце, посуђе). Вук Рј.
- 4.
(руке) упрљати чијом крвљу (руке), својом руком убити кога.
— Ненад своје омрсио руке, а вук оштре острвио зубе.
- 5.
дати стоци соли, осолити стоку. Вук Рј.
- 6.
фиг. прећи граничну линију, преступити.
— На линији су се играчи гурали ...
— Омрсио си, омрсио!
— Није!
Фразе
~ уже бити обешен. — Тај ће омрсити уже.
Пододреднице
1. појести мрсну храну, почастити се мрсом. — Послаћемо Огњену пакет ... Да се ... мало омрси. Поп. Ј. фиг. Рецимо да се Нијемци неће Босном омрсити. Павл. 2. а. појести мрсно после поста, најести се. — Носили су на даскама вреле хљебове ... да се човјек омрси кад удари топ. О-А. б. огрешити се о правила поста узимајући мрсну храну. — Осећао је грижу савести што се омрсио у петак. Марк. Св. Зарече се пред свима да ће се сутра ... омрсити, па причестити. Маш. 3. острвити се, помамити се за чим, постати крвожедан. — Па уљези ... под грм ... као и лија кад се на тића омрси. Шен
Изворни текст (OCR)
омр́сити, о̀мр̄сӣм сврш. 1. нахранити мрсном храном. — Благ је дан сутра, треба дечицу да омрсим. Дом. 2. омрсити се (2б). — Уз часне посте tсам омрсио ... с Турцима сам мрсно вечерао. НП Вук. 3. упрљати мрсом, машћу (лонце, посуђе). Вук Рј. 4. (руке) упрљати чијом крвљу (руке), својом руком убити кога. — Ненад своје омрсио руке, а вук оштре острвио зубе. Март. 5. дати стоци соли, осолити стоку. Вук Рј. 6. фиг. прећи граничну линију, преступити. — На линији су се играчи гурали ... — Омрсио си, омрсио! — Није! Ћос. Б.