о̀мрчити
омрчити
Лема
омрчити
Извор
том 4, стр. 133, редослед 9
- 1.а.
обојити у мрко, црно.
— А да видиш жалост од војводе, ка? је своје снахе дофатио, и јаглаке на њих омрчио.
- 1.б.
запрљати црном бојом, огаравити.
— uaђава боја омрчила сваки видљиви предмет.
- 2.а.
(пушку) опалити (из пушке).
dialectal— Никад није дохватио ни омрчио пушке на кога.
- 2.б.
(пушком) убити.
— Омрчио га пушком.
Рј.
Фразе
~ гаће доживети неуспех, пострадати. — Отишао си да кујеш Италији удес, а овамо се враћаш ... с омрченим гаћама.
Пододреднице
упрљати се црном бојом, огаравити се. — Не може се ковач бити, а не омрчити се. Н. посл. Вук
Изворни текст (OCR)
о̀мрчити, -ӣм сврш. 1. а. обојити у мрко, црно. — А да видиш жалост од војводе, ка? је своје снахе дофатио, и јаглаке на њих омрчио. НП Вук б. запрљати црном бојом, огаравити. — uaђава боја омрчила сваки видљиви предмет. Креш. 2. покр. а. (пушку) опалити (из пушке). — Никад није дохватио ни омрчио пушке на кога. Лал. б. (пушком) убити. — Омрчио га пушком. Вук Рј.