Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀муцавити

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 134

о̀муцавити

омуцавити

Стална адреса

Лема

омуцавити

Варијанте

омуца́вити

Извор

том 4, стр. 134, редослед 8

  1. —

    сврш. почети муцати, постати муцав.

    — Омуцавит ће горе него је муцао. Шим. С. ому́чити се, о̀мӯчӣм се сврш. а. запрљати се муком, брашном, избрашњавити се, обрашњавити се.
    — Ко иде у млин, тај се и омучи.
    Вук
    Рј. б. фиr. ставити пудер (на лице), напудерисати се, напудрати се.
    — По лицу се сјајио гдјегдје прашак ... којим би се она сваки дан омучила.
    Кум.
Изворни текст (OCR)
о̀муцавити, -ӣм и омуца́вити, -у̀ца̄вӣм сврш. почети муцати, постати муцав. — Омуцавит ће горе него је муцао. Шим. С. ому́чити се, о̀мӯчӣм се сврш. а. запрљати се муком, брашном, избрашњавити се, обрашњавити се. — Ко иде у млин, тај се и омучи. Вук Рј. б. фиr. ставити пудер (на лице), напудерисати се, напудрати се. — По лицу се сјајио гдјегдје прашак ... којим би се она сваки дан омучила. Кум.