о̑мча

омча

Лема

омча

Извор

том 4, стр. 134, редослед 10

1.а.
петља, замка.
— Моца је изишао на улицу и омча паде на вратнице.
Ад.
Кад су га извукли с помоћу омче, поручник се Дуб није ни на што тужио.
Јонке
1.б.
лабава петља конопца за вешање која се намиче на врат осуђенику (одн. коју намиче самоубица).
— Са омчом на врату клицао је Партији и Титу.
Поп. Ј.
Прекрижио се, можда, прије но што му пребацише омчу.
Хорв.
2.
мн. мреже, замке, вигови за хватање плена. Вук Рј.
мн. — множина

Изворни текст (OCR)

о̑мча ж 1. а. петља, замка. — Моца је изишао на улицу и омча паде на вратнице. Ад. Кад су га извукли с помоћу омче, поручник се Дуб није ни на што тужио. Јонке. б. лабава петља конопца за вешање која се намиче на врат осуђенику (одн. коју намиче самоубица). — Са омчом на врату клицао је Партији и Титу. Поп. Ј. Прекрижио се, можда, прије но што му пребацише омчу. Хорв. 2. мн. мреже, замке, вигови за хватање плена. Вук Рј.