о̏мчит
омчит QA: medium
Лема
омчит
Извор
том 4, стр. 134, редослед 12
- —
окомит.
dialectal— Река Зета ... низ омчиту стену пада. Нен. Љ. о̑н, о̀на, о̀но лична заменица за 3. л. (ген. м и с њѐга, га, ж ње̑, је; дат. м и с њѐму, му, ж њо̂ј (њо̂јзи), јој; ак. м и с њѐга, га, њ, ж њу̑, је, ју; инстр. м и с њм и њи́ме, ж њо̑м и њо́ме; лок. м и с њѐму, ж њо̂ј (њо̂јзи); мн. о̀ни, о̀не, о̀на; ген. и ак. њи̑х, иХ; дат. њи̏ма, им; инстр. и лок. њи̏ма) 1. означава одређено лице (или предмет) ван говорног лица и лица с којим се говори, обично указујући на раније поменути појам.
- 2.
а. (краћи облик дат.: му, јој) замењује присвојну заменицу: његов, њен.
— И он и жена му опазише.
Вукосава беше иста Марта, мати јој.
б. (краћи облик дат., ген. и ак.: му, га) плеонастично, без значења.
— Зло га сио и вино попио.
Тако
Ђаво би га знао!
А шта му га знам.
3. (у служби именице) с за омаловажавање одрасле особе.
— Петар ... уз инат ... зове Игњата пендеком.
— Шта оће тај пендек? Шта ли се оно ту напело?
Изворни текст (OCR)
о̏мчит, -а, -о покр. окомит. — Река Зета ... низ омчиту стену пада. Нен. Љ. о̑н, о̀на, о̀но лична заменица за 3. л. (ген. м и с њѐга, га, ж ње̑, је; дат. м и с њѐму, му, ж њо̂ј (њо̂јзи), јој; ак. м и с њѐга, га, њ, ж њу̑, је, ју; инстр. м и с њм и њи́ме, ж њо̑м и њо́ме; лок. м и с њѐму, ж њо̂ј (њо̂јзи); мн. о̀ни, о̀не, о̀на; ген. и ак. њи̑х, иХ; дат. њи̏ма, им; инстр. и лок. њи̏ма) 1. означава одређено лице (или предмет) ван говорног лица и лица с којим се говори, обично указујући на раније поменути појам. 2. а. (краћи облик дат.: му, јој) замењује присвојну заменицу: његов, њен. — И он и жена му опазише. Тур. Вукосава беше иста Марта, мати јој. Вес. б. (краћи облик дат., ген. и ак.: му, га) плеонастично, без значења. — Зло га сио и вино попио. НПХ. Тако му је то. Моск. Ђаво би га знао! Јонке. А шта му га знам. Јак. 3. (у служби именице) с за омаловажавање одрасле особе. — Петар ... уз инат ... зове Игњата пендеком. — Шта оће тај пендек? Шта ли се оно ту напело? Вес.