Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

оне́мело̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 137

оне́мело̄ст

онемелост

Лема

онемелост

Извор

том 4, стр. 137, редослед 3

  1. —

    ијек. онијѐмјело̄ст, ж губитак моћи говора, занемелост.

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — Притискивао га је својом тежином, запреnаuћујући га до онемелости.
    Ђил.
Изворни текст (OCR)
оне́мело̄ст, -ости, ијек. онијѐмјело̄ст, ж губитак моћи говора, занемелост. — Притискивао га је својом тежином, запреnаuћујући га до онемелости. Ђил.