Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

онемо̀ћати

сврштом 4, стр. 137

онемо̀ћати

онемоћати

Лема

онемоћати

Извор

том 4, стр. 137, редослед 15

  1. 1.

    постати немоћан, изгубити снагу, изнемоћи; истрошити се.

    — Уморила се и онемоћала крволиптећи против јачеrа.
    Ћос. Д.
    Болешћу је и дар пјесников онемоћао.
    Матош
  2. 2.

    (некога) учинити немоћним, одузети снагу (некоме), исцрпсти, изнурити.

    — Глад га онемоћао.
    Креш.
Изворни текст (OCR)
онемо̀ћати, -а̄м сврш. 1. постати немоћан, изгубити снагу, изнемоћи; истрошити се. — Уморила се и онемоћала крволиптећи против јачеrа. Ћос. Д. Болешћу је и дар пјесников онемоћао. Матош. 2. (некога) учинити немоћним, одузети снагу (некоме), исцрпсти, изнурити. — Глад га онемоћао. Креш.