о̀но̄м
оном
Лема
оном
Извор
том 4, стр. 134, редослед 17
- 1.
о̀но̄ј; инстр. м и с о̀нӣм, ж о̀но̄м мн. о̀нӣ, о̀не̄, о̀на̄; ген. и ак. о̀нӣх; дат. инстр. и лок. о̀нӣм) ( и о̀нӣ) придевска показна заменица 1. упућује на нешто (лице, предмет, појам) што је просторно или временски удаљеније од лица која учествују у говору.
dialectal— С оне стране мора дошли су стари господари.
Помислим зове ме они што ме јуче превари.
- 2.
(уз именице које означавају време) идући, следећи, наредни.
— А шта ће бити земљи? ... на ону годину, ако живи будемо, посејаћемо.
- 3.
(у служби именице) уместо имена које се избегава, које се не жели споменути (ђаво, тешка болест, мрска особа и сл.).
— Бој се онога ... ко се са оним удружио!
Доводили су му болеснике који болују од »оне« (падавице).
- 4.
(оно) са речју у генитиву означава да је оно што је генитивом изражено мало по вредности, броју, количини и сл.
— Сад му не треба узимати оно жутуље.
Ја сам ти ваздан с оно баштице, с оно краве, с оно кокошију.
- 5.
(оно, у прилошкој служби) у приповедању, ради подсећања, поређења и сл.: у оној прилици, онда.
— Ипак сам показао милосрђе кад сам те оно нашао у шуми.
На лицима се ... примећиваше душевни мир, као оно кад човек осети задовољство после извршене тешке дужности.
Како се оно вели: живот одређује начин мишљења.
- 6.
(м и с) без значења, као узречица, поштапалица.
— Онај, виш, како ћу ти казати.
Фразе
ово и оно разне, сваковрсне ствари. — Мучила се ... учећи га ово и оно. Бег.; онај горе рлг.
Изворни текст (OCR)
и о̀но̄м, ж о̀но̄ј; инстр. м и с о̀нӣм, ж о̀но̄м; мн. о̀нӣ, о̀не̄, о̀на̄; ген. и ак. о̀нӣх; дат. инстр. и лок. о̀нӣм) (покр. и о̀нӣ) придевска показна заменица 1. упућује на нешто (лице, предмет, појам) што је просторно или временски удаљеније од лица која учествују у говору. — С оне стране мора дошли су стари господари. Цар Е. Помислим зове ме они што ме јуче превари. Љуб. 2. (уз именице које означавају време) идући, следећи, наредни. — А шта ће бити земљи? ... на ону годину, ако живи будемо, посејаћемо. Моск. 3. (у служби именице) уместо имена које се избегава, које се не жели споменути (ђаво, тешка болест, мрска особа и сл.). — Бој се онога ... ко се са оним удружио! Мат. Доводили су му болеснике који болују од »оне« (падавице). Вес. 4. (оно) са речју у генитиву означава да је оно што је генитивом изражено мало по вредности, броју, количини и сл. — Сад му не треба узимати оно жутуље. Шимун. Ја сам ти ваздан с оно баштице, с оно краве, с оно кокошију. Ћоп. 5. (оно, у прилошкој служби) у приповедању, ради подсећања, поређења и сл.: у оној прилици, онда. — Ипак сам показао милосрђе кад сам те оно нашао у шуми. Креш. На лицима се ... примећиваше душевни мир, као оно кад човек осети задовољство после извршене тешке дужности. Дом. Како се оно вели: живот одређује начин мишљења. Крањч. Стј. 6. (м и с) без значења, као узречица, поштапалица. — Онај, виш, како ћу ти казати. Ком.