о̀пазити
опазити
Лема
опазити
Извор
том 4, стр. 141, редослед 9
- 1.а.
чулима осетити близину, присуство кога или чега, угледати, спазити.
— Она га није ни поrледала ... ни опазила га није.
- 1.б.
уочити, приметити.
— Опазила је и на сину да се ... променио.
- 1.в.
осетити.
— Кад бих се по који пут из кревета дигао ... опазио бих неку малу несвестицу.
- 2.
схватити, увидети што, постати свестан чега.
— Опазио сам да ја у том послу никако не вриједим.
Да је Његош велики лиричар, опазио је ... Вуловић.
- 3.
напоменути, додати, рећи.
— Нека он сам каже своје име!
— опази учитељ.
Пододреднице
покр. (до)сетити се. — Ово њему јадна говораше не би ли се Мијат опазио. НП Вук
Изворни текст (OCR)
о̀пазити, -ӣм сврш. 1. а. чулима осетити близину, присуство кога или чега, угледати, спазити. — Она га није ни поrледала ... ни опазила га није. Леск. Ј. б. уочити, приметити. — Опазила је и на сину да се ... променио. Ад. в. осетити. — Кад бих се по који пут из кревета дигао ... опазио бих неку малу несвестицу. Ком. 2. схватити, увидети што, постати свестан чега. — Опазио сам да ја у том послу никако не вриједим. Крањч. С. Да је Његош велики лиричар, опазио је ... Вуловић. Ђил. 3. напоменути, додати, рећи. — Нека он сам каже своје име! — опази учитељ. Ков. А.