о̏па̄к
опак
Лема
опак
Извор
том 4, стр. 141, редослед 18
- 1.а.
спреман да (коме) учини зло, кадар да нанесе зло, зао, рђав, неваљао.
— Чувајте да не дође до ушију опаких.
- 1.б.
суров, страшан.
— Смрт престаје бити онај тајанствени и опаки непријатељ.
- 1.в.
тежак за опстанак, опасан; погибељан.
— Опаки мрак посвуда је пао.
- 1.г.
тежак, смртоносан, неизлечив (о болести).
— Подгризала га је опака желудачна болест.
Казивали су му да је ... мана опака и неизлечива, спомињали рака.
- 2.а.
оштар, жучан по своме испољавању: ~ препирка, ~ свађа.
- 2.б.
жесток, јак, снажан по своме деловању: ~ пиће.
- 3.
који није с праве стране, с лица, обратан, наопак.
dialectal— Ноктом с опаке стране поклопац надигне.
Изворни текст (OCR)
о̏па̄к, -а, -о 1. а. спреман да (коме) учини зло, кадар да нанесе зло, зао, рђав, неваљао. — Чувајте да не дође до ушију опаких. Гор. б. суров, страшан. — Смрт престаје бити онај тајанствени и опаки непријатељ. Прод. в. тежак за опстанак, опасан; погибељан. — Опаки мрак посвуда је пао. М-И. Г. тежак, смртоносан, неизлечив (о болести). — Подгризала га је опака желудачна болест. Моск. Казивали су му да је ... мана опака и неизлечива, спомињали рака. Рад. Д. 2. а. оштар, жучан по своме испољавању: ~ препирка, ~ свађа. б. жесток, јак, снажан по своме деловању: ~ пиће. 3. покр. који није с праве стране, с лица, обратан, наопак. — Ноктом с опаке стране поклопац надигне. Јурк.