Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

опа́лити

сврштом 4, стр. 142

опа́лити

опалити

Лема

опалити

Извор

том 4, стр. 142, редослед 5

  1. 1.а.

    опећи, опрљити пламеном по површини или по крајевима.

    — Муња ти гране јабуко опалила!
    НПХ
    Барут опали траве
    — први пут јасно замириса рат.
    Вуј.
  2. 1.б.

    спалити, попалити.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Iошто опали село Годиње ... ноћу превезе војску на отоке.
    Љуб.
    н. изазвати руменило или мрку боју коже деловањем сунца, ветром и сл.; опржити.
    — Забулила се] ... да јој ветар или сунце лице не опали.
    Вес.
    Опалило га шпањолско сунце.
    Торб.
  3. 1.г.

    ожећи (о коприви).

  4. 2.а.

    учинити да што увене, пропадне (о мразу).

    — Мраз опали вино и жир.
    Шен.
    Лишће ... све више тамни и мркне док га не опали први мраз. БК 190б.
  5. 2.б.

    изазвати тежак утисак.

    — Равнатеља опале његове ... упале очи.
    Нех.
  6. 3.а.

    распалити, ударити, ошинути.

    — Он опали кобилу бичем.
    Моск.
    Опали кћерку љутим погледом.
    Кум.
  7. 3.б.

    фиг. брзо кренути у неком правцу, ударити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Да ми лисица не умакне], опалим кроз шикарје.
    Јурк.
  8. 4.

    фиг. узети (коме) много новца, огулити, опљачкати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И мене ће опалити за накнаду адвокатских трошкова.
    Крл.
  9. 5.а.

    избацити, испалити хитац из ватреног оружја.

    — Потегну кубуру и опали. Ћос.
  10. 5.д.

    Она зграби оружје ... и опали. Хорв.

  11. 5.б.

    непрел. издати, испустити прасак, праснути, пући, окинути (о ватреном оружју).

    непрел. — непрелазни глагол
    — У том пушка опали два пута.
    Чипл.

Фразе

~ шамар (заушницу, пљуску, ћушку) ударити шаком по лицу (или иза ушију) ~ коме два десет пет извршити над ким казну ударивши му 25 батина; ~ коју (врућу), неколико жестоких и сл. избатинати, изударати кога. 10 Речник српскохрватскога књижевног језика, IV

Пододреднице

~ се

попуцати, испуцати (од ветра, мраза, влаге); зацрвенети се, зажарити се. — Како су ми се опалиле руке од траве! — проусти. Ћип

попуцати, испуцати (од ветра, мраза, влаге); зацрвенети се, зажарити се.
Изворни текст (OCR)
опа́лити, о̀па̄лӣм сврш. 1. а. опећи, опрљити пламеном по површини или по крајевима. — Муња ти гране јабуко опалила! НПХ. Барут опали траве — први пут јасно замириса рат. Вуј. б. покр. спалити, попалити. — Iошто опали село Годиње ... ноћу превезе војску на отоке. Љуб. н. изазвати руменило или мрку боју коже деловањем сунца, ветром и сл.; опржити. — Забулила се] ... да јој ветар или сунце лице не опали. Вес. Опалило га шпањолско сунце. Торб. г. ожећи (о коприви). 2. а. учинити да што увене, пропадне (о мразу). — Мраз опали вино и жир. Шен. Лишће ... све више тамни и мркне док га не опали први мраз. БК 190б. б. изазвати тежак утисак. — Равнатеља опале његове ... упале очи. Нех. 3. а. распалити, ударити, ошинути. — Он опали кобилу бичем. Моск. фиг. Опали кћерку љутим погледом. Кум. б. фиг. брзо кренути у неком правцу, ударити. — Да ми лисица не умакне], опалим кроз шикарје. Јурк. 4. фиг. узети (коме) много новца, огулити, опљачкати. — И мене ће опалити за накнаду адвокатских трошкова. Крл. 5. а. избацити, испалити хитац из ватреног оружја. — Потегну кубуру и опали. Ћос. Д. Она зграби оружје ... и опали. Хорв. б. непрел. издати, испустити прасак, праснути, пући, окинути (о ватреном оружју). — У том пушка опали два пута. Чипл.