Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀пао

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 143

о̀пао

опао QA: medium

Лема

опао

Извор

том 4, стр. 143, редослед 15

  1. 1.

    прид. од опасти2

    прид. — придев
  2. 2.а.

    истрошен, трошан, дотрајао.

    — ВИдимо на обали неку дрвену опалу кућу.
    Нен. Љ.
  3. 2.б.

    исцрпен, изнемогао, ослабео.

    — Угледа Маду, опалу, рашчупану и блиједу.
    Шимун.
Изворни текст (OCR)
о̀пао, -ла, -ло 1. р. прид. од опасти2. 2. а. истрошен, трошан, дотрајао. — ВИдимо на обали неку дрвену опалу кућу. Нен. Љ. б. исцрпен, изнемогао, ослабео. — Угледа Маду, опалу, рашчупану и блиједу. Шимун.