о̀парити
опарити
Лема
опарити
Извор
том 4, стр. 143, редослед 20
- 1.
опећи, нанети повреду врелом паром или течношћу.
— Опарим му ја ... ногу врелом водом.
Гусјеницу ... опаре врућом водом.
- 2.
необ. напарити.
— Уреди му качицу с одваром од трица и мекиња у којој ће он ноге своје да опари.
- 3.
добити румену или мрку боју коже, бити опаљен (од сунца, ветра, мраза).
— Лице му је било опарено сунцем и вјетром.
- 4.
ударити, ошинути. Бак. Реч. фиг. намучити, нанети, учинити коме неугодност,; непријатност.
— Но и онако, колико га је ово брдо опарило, није хотио ни да се преко њега опет врати.
Фразе
као опарен брзо, нагло (побећи,4 отићи и сл.). — Скочи као опарена.
Пододреднице
1. опећи се врелом паром, водом, неком текућином уопште. — Још мало4 хладне воде треба; опариће се дете! Дом. 2. фиг. доживети непријатност, неуспех, претрпети штету, настрадати. — Како се ... опарио кад се на њену приповетку онако насмејали момци и девојке! Ад
Изворни текст (OCR)
о̀парити, -ӣм сврш. 1. опећи, нанети повреду врелом паром или течношћу. — Опарим му ја ... ногу врелом водом. Глиш. Гусјеницу ... опаре врућом водом. Мар. 2. необ. напарити. — Уреди му качицу с одваром од трица и мекиња у којој ће он ноге своје да опари. Маш. 3. добити румену или мрку боју коже, бити опаљен (од сунца, ветра, мраза). — Лице му је било опарено сунцем и вјетром. Леск. Ј. 4. ударити, ошинути. Бак. Реч. фиг. намучити, нанети, учинити коме неугодност,; непријатност. — Но и онако, колико га је ово брдо опарило, није хотио ни да се преко њега опет врати. В 1885.