о̀пасати
опасати
Лема
опасати
Извор
том 4, стр. 144, редослед 3
- 1.а.
обавити, ставити нешто око појаса, струка.
— Узме свој пас, те једним крајем опаше синка.
Јесења земља опасана пасом шареног лишћа.
- 1.б.
(при)везати око паса, припасати.
— Он опаса сабљу и револвер.
- 2.
стегнути, обухватити, обујмити.
— У грудима ми се учини тешко као да ме је змија опасала. Јакш. Ђ. lотцикнуо момак, опасао дјевојку, па је ... дигнуо увис.
- 3.а.
(за)окружити, опколити.
— Опасао би их својим мрежама и половио, док би друге опет похватао остима.
Крећу се у луковима и хоће да опашу одред. Ћос.
- 3.б.
оградити.
— Кућа опасана дебелим високим зидом.
- 4.
спопасти, обузети.
— Марију ... опаше и распане дебела болијест.
Бол их опаше и туга стегне.
- 5.
фиr. снабдети, наоружати (снагом, врлином и сл.).
— Опаши их снагом за борбу.
Као да ra је зора бела ... својом вером опасала.
- 6.
стегнути обручем, оковати.
— Умео је да опаше и задни кацу и буре. Пол. 1958.
- 7.
спарити се са женком (о ждрепцу, јелену и сл.).
— Повређен је понос мужјака ... Никога се не сме тицати колико ће он опасати кошута. НИН 1959.
Пододреднице
1. повр. према опасати (1). — Он се појасом опасао. Бен. Исток се беше
Изворни текст (OCR)
о̀пасати, -аше̄м сврш. 1. а. обавити, ставити нешто око појаса, струка. — Узме свој пас, те једним крајем опаше синка. Ђорђ. фиг. Јесења земља опасана пасом шареног лишћа. Наз. б. (при)везати око паса, припасати. — Он опаса сабљу и револвер. Вас. 2. стегнути, обухватити, обујмити. — У грудима ми се учини тешко као да ме је змија опасала. Јакш. Ђ. lотцикнуо момак, опасао дјевојку, па је ... дигнуо увис. Торд. 3. а. (за)окружити, опколити. — Опасао би их својим мрежама и половио, док би друге опет похватао остима. Креш. Крећу се у луковима и хоће да опашу одред. Ћос. Д. б. оградити. — Кућа опасана дебелим високим зидом. Мул. 4. спопасти, обузети. — Марију ... опаше и распане дебела болијест. Љуб. Бол их опаше и туга стегне. Сиј. 5. фиr. снабдети, наоружати (снагом, врлином и сл.). — Опаши их снагом за борбу. Крањч. Стј. Као да ra је зора бела ... својом вером опасала. Радич. 6. стегнути обручем, оковати. — Умео је да опаше и задни кацу и буре. Пол. 1958. 7. спарити се са женком (о ждрепцу, јелену и сл.). — Повређен је понос мужјака ... Никога се не сме тицати колико ће он опасати кошута. НИН 1959.