Одредница

о̀пасати

сврштом 4, стр. 144

о̀пасати

опасати

Лема

опасати

Извор

том 4, стр. 144, редослед 3

  1. 1.а.

    обавити, ставити нешто око појаса, струка.

    — Узме свој пас, те једним крајем опаше синка.
    Ђорђ.
    Јесења земља опасана пасом шареног лишћа.
    Наз.
  2. 1.б.

    (при)везати око паса, припасати.

    — Он опаса сабљу и револвер.
    Вас.
  3. 2.

    стегнути, обухватити, обујмити.

    — У грудима ми се учини тешко као да ме је змија опасала. Јакш. Ђ. lотцикнуо момак, опасао дјевојку, па је ... дигнуо увис.
    Торд.
  4. 3.а.

    (за)окружити, опколити.

    — Опасао би их својим мрежама и половио, док би друге опет похватао остима.
    Креш.
    Крећу се у луковима и хоће да опашу одред. Ћос.
  5. 3.б.

    оградити.

    — Кућа опасана дебелим високим зидом.
    Мул.
  6. 4.

    спопасти, обузети.

    — Марију ... опаше и распане дебела болијест.
    Љуб.
    Бол их опаше и туга стегне.
    Сиј.
  7. 5.

    фиr. снабдети, наоружати (снагом, врлином и сл.).

    сл. — слично
    — Опаши их снагом за борбу.
    Крањч. Стј
    Као да ra је зора бела ... својом вером опасала.
    Радич.
  8. 6.

    стегнути обручем, оковати.

    — Умео је да опаше и задни кацу и буре. Пол. 1958.
  9. 7.

    спарити се са женком (о ждрепцу, јелену и сл.).

    сл. — слично
    — Повређен је понос мужјака ... Никога се не сме тицати колико ће он опасати кошута. НИН 1959.

Пододреднице

~ се

1. повр. према опасати (1). — Он се појасом опасао. Бен. Исток се беше

повр. према опасати (1).
Изворни текст (OCR)
о̀пасати, -аше̄м сврш. 1. а. обавити, ставити нешто око појаса, струка. — Узме свој пас, те једним крајем опаше синка. Ђорђ. фиг. Јесења земља опасана пасом шареног лишћа. Наз. б. (при)везати око паса, припасати. — Он опаса сабљу и револвер. Вас. 2. стегнути, обухватити, обујмити. — У грудима ми се учини тешко као да ме је змија опасала. Јакш. Ђ. lотцикнуо момак, опасао дјевојку, па је ... дигнуо увис. Торд. 3. а. (за)окружити, опколити. — Опасао би их својим мрежама и половио, док би друге опет похватао остима. Креш. Крећу се у луковима и хоће да опашу одред. Ћос. Д. б. оградити. — Кућа опасана дебелим високим зидом. Мул. 4. спопасти, обузети. — Марију ... опаше и распане дебела болијест. Љуб. Бол их опаше и туга стегне. Сиј. 5. фиr. снабдети, наоружати (снагом, врлином и сл.). — Опаши их снагом за борбу. Крањч. Стј. Као да ra је зора бела ... својом вером опасала. Радич. 6. стегнути обручем, оковати. — Умео је да опаше и задни кацу и буре. Пол. 1958. 7. спарити се са женком (о ждрепцу, јелену и сл.). — Повређен је понос мужјака ... Никога се не сме тицати колико ће он опасати кошута. НИН 1959.