о̀пасти
опасти QA: medium
Лема
опасти
Извор
том 4, стр. 144, редослед 16
- 1.
-адне̄м сврш. 1. непрел. а одвојивши се, откинувши се од чега пасти на земљу (о лишћу, воћу и др.): спа̏сти, пасти уотште.
— Опао креч ... са кућа од силне кише.
Бијаше ми капа негдје опала с главе.
б. снизити висину своје површине, имати низак водостај (о текућој води).
— Рзав је опао и повукао се из рукаваца.
- 2.
смањити се, изгубити у јачини, вредности, значају и сл.
— Посао је прилично опао.
Морал им је ... много опао.
- 3.
ослабети, омршавити.
— Степан је јако опао у лицу.
Опала је на тијелу, па је рухона њој висјело.
- 4.
прел. оклеветати, опањкати.
— Нас је неко ... код оца опао.
Ти ћеш ... окајати велику клевету, којом си опао онакву красоту.
- 5.
отпасти.
— Удри ... опале ти руке!
Изворни текст (OCR)
о̀пасти2, -адне̄м сврш. 1. непрел. а. одвојивши се, откинувши се од чега пасти на земљу (о лишћу, воћу и др.): спа̏сти, пасти уотште. — Опао креч ... са кућа од силне кише. Срем. Бијаше ми капа негдје опала с главе. Наз. б. снизити висину своје површине, имати низак водостај (о текућој води). — Рзав је опао и повукао се из рукаваца. Андр. И. 2. смањити се, изгубити у јачини, вредности, значају и сл. — Посао је прилично опао. Креш. Морал им је ... много опао. Дед. В. 3. ослабети, омршавити. — Степан је јако опао у лицу. Моск. Опала је на тијелу, па је рухона њој висјело. Бен. 4. прел. оклеветати, опањкати.—Нас је неко ... код оца опао. Ком. Ти ћеш ... окајати велику клевету, којом си опао онакву красоту. Вел. 5. отпасти. — Удри ... опале ти руке! НП Вук.