Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

опа̀хнути

сврштом 4, стр. 145

опа̀хнути

опахнути

Лема

опахнути

Извор

том 4, стр. 145, редослед 12

  1. 1.

    ударити, лупити.

    — Опахну је Фехим по лијепу образу.
    О-А
    прећи, помиловати (погледом).
    — Пиквик се задовољио тиме да опахне пучину самилосним погледом.
    Креш.
  2. 2.

    испунити, обузети (о мирису), замирисати, запахнути, завоњати.

    — Топао задах опахну га изнутра.
    Ћор.
    Мирис јабука у зрењ ... помилова га и опахну.
    Сим.
Изворни текст (OCR)
опа̀хнути, о̀пахне̄м сврш. 1. ударити, лупити. — Опахну је Фехим по лијепу образу. О-А. фиг. прећи, помиловати (погледом). — Пиквик се задовољио тиме да опахне пучину самилосним погледом. Креш. 2. испунити, обузети (о мирису), замирисати, запахнути, завоњати. — Топао задах опахну га изнутра. Ћор. Мирис јабука у зрењ ... помилова га и опахну. Сим.