опаљи́ва̄ње

опаљивање

опаљивање

том 4, стр. 142, редослед 10

—
гл. им. од опаљивати (се) опаљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према опалити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

опаљи́ва̄ње с гл. им. од опаљивати (се). опаљи́вати (се), -а̀љује̄м (се) несврш. и уч. према опалити (се).