опѐчен
опечен
Лема
опечен
Извор
том 4, стр. 148, редослед 10
- 1.а.
-ѐно) сврш. прел. а. ватром, паром или било чим врелим повредити, изазвати озледу на кожи, ожећи.
— Новац га је опекао као жеравица.
- 1.б.
спржити, упропастити (плодове, воће).
— Пламењача је опекла крушке], па се суше.
- 1.в.
опалити, опржити (о сунцу).
— Опекло ме сунце. Р-К Реч. фиr. непријатно дирнути, погодити, пецнути.
— То га је ... страшно опекло и разједило.
Опече га слабашно та ријеч.
- 2.
непрел. јако огрејати, припећи (о сунцу).
— Само да ... после пљуска не опече сунце, јер ће онда бити пламењача.
Фразе
~ прсте зло се провести, настрадати.
Пододреднице
1. повредити се, задобити озледу излажући се дејству ватре или нечег врелог. — Одмах је скочио с места као да се опекао. Јов. С. Рукнуо је бијесно, као да се додиром њезине руке опекао. Кал. 2. фиг. доживети неуспех, претрпети штету, зло проћи; награјисати. — Повјероват нећеш док се не опечеш. Бен. Покушаваше чак да пређу преко одређене линије, и — ту се опекоше. Лал. 3. прекрити се скрамом, сасушити се, испуцати (о слузокожи усана). — Усне се сасушиле и опекле од неке ватруштине. Вес
Изворни текст (OCR)
опѐчен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. прел. а. ватром, паром или било чим врелим повредити, изазвати озледу на кожи, ожећи. — Новац га је опекао као жеравица. Мил. В. б. спржити, упропастити (плодове, воће). — Пламењача је опекла крушке], па се суше. Ранк. в. опалити, опржити (о сунцу). — Опекло ме сунце. Р-К Реч. фиr. непријатно дирнути, погодити, пецнути. — То га је ... страшно опекло и разједило. Ад. Опече га слабашно та ријеч. Божић. 2. непрел. јако огрејати, припећи (о сунцу). — Само да ... после пљуска не опече сунце, јер ће онда бити пламењача. Срем.