Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀пипан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 148

о̀пипан

опипан

Стална адреса

Лема

опипан

Извор

том 4, стр. 148, редослед 28

  1. 1.

    који се може опипати, опипљив.

    — Држах сјене за опипне ствари.
    Комб.
  2. 2.

    који се односи на пипање, на чуло пипања, помоћу којега се опипава, осећа додир.

    — Опипна су тјелаuiца расподијељена по читавој кожи.
    НЧ
Изворни текст (OCR)
о̀пипан, -пна, -пно 1. који се може опипати, опипљив. — Држах сјене за опипне ствари. Комб. 2. који се односи на пипање, на чуло пипања, помоћу којега се опипава, осећа додир. — Опипна су тјелаuiца расподијељена по читавој кожи. НЧ.