опѝпљив
опипљив
Лема
опипљив
Извор
том 4, стр. 149, редослед 3
- 1.
који се може опипати, пипањем установити; стваран, материјалан —Пред собом је имао појединачног усташу, живог и опипљивоr. Ћоп. За одушевљење гомиле било је потребно имати опипљиви предмет љубави. Крањч. Стј.
- 2.
који се лако уочава, јасан, очевидан.
— То је чињеница ... очигледна и опипљива.
Изворни текст (OCR)
опѝпљив, -а, -о 1. који се може опипати, пипањем установити; стваран, материјалан. —Пред собом је имао појединачног усташу, живог и опипљивоr. Ћоп. За одушевљење гомиле било је потребно имати опипљиви предмет љубави. Крањч. Стј. 2. који се лако уочава, јасан, очевидан. — То је чињеница ... очигледна и опипљива. Јевт.