описмења́ва̄ње

описмењавање

описмењавање

том 4, стр. 149, редослед 18

—
гл. им. од описмењавати (се). = описмењивати (се) несврш. и уч. према описменити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
описмења́ватн(се), -ѐња̄ва̄м (се) несврш.

Изворни текст (OCR)

описмења́ва̄ње с гл. им. од описмењавати (се). описмења́ватн(се), -ѐња̄ва̄м (се) несврш. = описмењивати (се) несврш. и уч. према описменити (се).