Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

опѝјено̄ст

жтом 4, стр. 148

опѝјено̄ст

опијеност

Стална адреса

Лема

опијеност

Извор

том 4, стр. 148, редослед 20

  1. 1.

    стање настало опијањем, омамљеност, ошамућеност.

    — Опијеност од хлороформа изветрила је из мозга.
    Моск.
  2. 2.

    занос, занесеност.

    — Она у својој опијености није умела да губи.
    Јанк.
Изворни текст (OCR)
опѝјено̄ст, -ости ж 1. стање настало опијањем, омамљеност, ошамућеност. — Опијеност од хлороформа изветрила је из мозга. Моск. 2. занос, занесеност. — Она у својој опијености није умела да губи. Јанк.