оплемења́ва̄ње

оплемењавање

оплемењавање

том 4, стр. 152, редослед 6

—
гл. им. од оплемењавати = оплемењивати (се) несврш. и уч. према
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
оплемења́вати (се), -ѐња̄ва̄м (се) несврш. оплеменити (се).

Изворни текст (OCR)

оплемења́ва̄ње с гл. им. од оплемењавати оплемења́вати (се), -ѐња̄ва̄м (се) несврш. = оплемењивати (се) несврш. и уч. према оплеменити (се).