опозицно̀на̄р
опозицнонар
Лема
опозицнонар
Извор
том 4, стр. 154, редослед 27
- 1.
= опозиционер 1. члан опозиционе странке, присталица опозиције.
— Један од најжешћих опозиционара пређе у владиновце.
- 2.
који даје отпор, бунтовник, противник.
— У почетку злога случаја ... људи постају опозиционари и роптачи.
Изворни текст (OCR)
опозицно̀на̄р, -а́ра м = опозиционер 1. члан опозиционе странке, присталица опозиције. — Један од најжешћих опозиционара пређе у владиновце. Матош. 2. који даје отпор, бунтовник, противник. — У почетку злога случаја ... људи постају опозиционари и роптачи. Цвиј.