о̀поница
опоница
Лема
опоница
Извор
том 4, стр. 156, редослед 9
- —
дем. и хип. од опона. Р-К Реч. о̏пор и о̀пор?, -а, -о 1. накисео и помало горак, који скупља уста, који се тешко гута, трпак.
— Опора воћка веже човеку уста.
2. јак, оштар, тежак (о мирису).
— Осети опор задах од саламуре.
3. храпав, груб.
— Глас јој опор, али топао.
Лице тврдих и опорих црта ... вири из праха и угљена.
4. оштар, једак, нељубазан, непријатан.
— По његовој опорој критици ... могао би створити слику неког нихилисте.
Било је у мом гласу нешто врло опоро.
5. неосетљив, крут, одбојан, строг.
— И опороме капетану пресједе ријеч у грлу.
6. мучан, тегобан.
— Они су ... проводили опор и тежак живот.
Изворни текст (OCR)
о̀поница ж дем. и хип. од опона. Р-К Реч. о̏пор и о̀пор?, -а, -о 1. накисео и помало горак, који скупља уста, који се тешко гута, трпак. — Опора воћка веже човеку уста. Сек. 2. јак, оштар, тежак (о мирису). — Осети опор задах од саламуре. Дов. 3. храпав, груб. — Глас јој опор, али топао. Рист. Лице тврдих и опорих црта ... вири из праха и угљена. Куш. 4. оштар, једак, нељубазан, непријатан. — По његовој опорој критици ... могао би створити слику неког нихилисте. Скерл. Било је у мом гласу нешто врло опоро. Дук. 5. неосетљив, крут, одбојан, строг. — И опороме капетану пресједе ријеч у грлу. Матош. 6. мучан, тегобан. — Они су ... проводили опор и тежак живот. Шов.