Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

опорѐчен

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 157

опорѐчен

опоречен

Лема

опоречен

Извор

том 4, стр. 157, редослед 9

  1. 1.

    -ѐно) сврш. 1 повући реч, обећање, порећи, одрећи.

    — Не оспорити, побити какво тврђење, демантовати.
    — Осетио је за потребно да их пред могући да опорекну своје раније гласање ... они су гласали неодређено. Јов. С. 2. скупштином опорече.
    Јов. С.

Пододреднице

~ се

1. порећи, одбацити као нетачно; не признати. Бак. Реч. 2. упасти у противречје, доћи у противречност са самим собом. Бак. Реч

порећи, одбацити као нетачно; не признати. Бак. Реч.упасти у противречје, доћи у противречност са самим собом. Бак. Реч
Изворни текст (OCR)
опорѐчен, -ѐна, -ѐно) сврш. 1. повући реч, обећање, порећи, одрећи. — Не могући да опорекну своје раније гласање ... они су гласали неодређено. Јов. С. 2. оспорити, побити какво тврђење, демантовати. — Осетио је за потребно да их пред скупштином опорече. Јов. С.