о̏портӯн
опортун
Лема
опортун
Етимологија
Latin
Извор
том 4, стр. 157, редослед 26
- 1.
погодан, згодан, повољан.
— У опортуном тренутку дивље Хајке ... прогласио је Вука Караџића за плагијатора.
- 2.
који је прилагођен приликама, усмерен на што успешније решење, склон да прихвати и оно с чим се не слаже, обично из користољубља.
— Политика у републици св. Влаха у пракси је била увијек опортуна.
Изворни текст (OCR)
о̏портӯн, -а, -о лат. 1. погодан, згодан, повољан. — У опортуном тренутку дивље Хајке ... прогласио је Вука Караџића за плагијатора. Скерл. 2. који је прилагођен приликама, усмерен на што успешније решење, склон да прихвати и оно с чим се не слаже, обично из користољубља. — Политика у републици св. Влаха у пракси је била увијек опортуна. Војн.