о̏по̄јан
опојан
Лема
опојан
Варијанте
о̀по̄јан
Извор
том 4, стр. 155, редослед 5
- 1.
који опија, изазива омамљеност (о алкохолном пићу, дроги или јаком мирису).
— Никад није окусио никаква опојна пића.
- 2.
фиг. који усхићује, заносан, диван, чаробан.
— На опустјелим је пољима владала тишина и опојна слаткоћа.
Изворни текст (OCR)
о̏по̄јан и о̀по̄јан, -јна, -јно 1. који опија, изазива омамљеност (о алкохолном пићу, дроги или јаком мирису). — Никад није окусио никаква опојна пића. Андр. И. 2. фиг. који усхићује, заносан, диван, чаробан. — На опустјелим је пољима владала тишина и опојна слаткоћа. Бен.