Одредница

о̏по̄јан

граматичка ознака није издвојенатом 4, стр. 155

о̏по̄јан

опојан

Стална адреса

Лема

опојан

Варијанте

о̀по̄јан

Извор

том 4, стр. 155, редослед 5

  1. 1.

    који опија, изазива омамљеност (о алкохолном пићу, дроги или јаком мирису).

    — Никад није окусио никаква опојна пића.
    Андр. И.
  2. 2.

    фиг. који усхићује, заносан, диван, чаробан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — На опустјелим је пољима владала тишина и опојна слаткоћа.
    Бен.
Изворни текст (OCR)
о̏по̄јан и о̀по̄јан, -јна, -јно 1. који опија, изазива омамљеност (о алкохолном пићу, дроги или јаком мирису). — Никад није окусио никаква опојна пића. Андр. И. 2. фиг. који усхићује, заносан, диван, чаробан. — На опустјелим је пољима владала тишина и опојна слаткоћа. Бен.