Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

о̀пој

мтом 4, стр. 155

о̀пој

опој

Лема

опој

Извор

том 4, стр. 155, редослед 2

  1. 1.

    особина онога што опија, опојност; опојна моћ.

    — Спавало се дубоко ... без снова и њиховог опоја.
    Лал.
    Кано опој непозната вина ... ките рузмарина страст дишу.
    Визн.
  2. 2.

    фиг. опијеност, занос, усхићење.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Човјек у љубавном опоју обневиди.
    Том.
  3. 3.

    опојно средство, оно што опија.

    — У пиће ... је ставио неки јаки опој.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
о̀пој м 1. особина онога што опија, опојност; опојна моћ. — Спавало се дубоко ... без снова и њиховог опоја. Лал. Кано опој непозната вина ... ките рузмарина страст дишу. Визн. 2. фиг. опијеност, занос, усхићење. — Човјек у љубавном опоју обневиди. Том. 3. опојно средство, оно што опија. — У пиће ... је ставио неки јаки опој. Лал.