о̀правља̄ње

оправљање

оправљање

том 4, стр. 159, редослед 6

—
гл. им. од оправљати (се) о̀прављати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према оправити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

о̀правља̄ње с гл. им. од оправљати (се). о̀прављати (се), -а̄м (се) несврш. и уч. према оправити (се).