опраши́ва̄ње
опрашивање
Лема
опрашивање
Извор
том 4, стр. 159, редослед 17
- —
гл. им. од опрашивати и уч. према опрашити (се).
(се). опраши́вати (се), -а̀шује̄м (се) несврш.
Изворни текст (OCR)
опраши́ва̄ње с гл. им. од опрашивати (се). опраши́вати (се), -а̀шује̄м (се) несврш. и уч. према опрашити (се).