о̀пре̄ти

опрети

Лема

опрети

Извор

том 4, стр. 161, редослед 17

1.
ијек. о̀пријети, сврш 1. одупрети, ослонити.
ијек. — ијекавски
— Мало после опре руке о колена.
Кнеж. Л.
2.
управити, упрети (о очима, погледу).
— Станоје поглед у земљу опро.
Рад. Д.
3.
необ. одупрети се, одолети.
необ. — необично
— Не могоше Турци опријети на јуришу силнијех хајдука.
НП Вук

Пододреднице

~ се

1. ослонити се, наслонити се. — Опре се рукама о спужву. Крањч. Стј. 2. успротивити се, супротставити се, одупрети се. — Опријети јој се и свадити се с њоме, сачувај боже! Ивак. Свакој се невољи можемо опријети, али томе не можемо. Андр. И

ослонити се, наслонити се.успротивити се, супротставити се, одупрети се.

Изворни текст (OCR)

о̀пре̄ти, о̏пре̄м, ијек. о̀пријети, сврш. 1. одупрети, ослонити. — Мало после опре руке о колена. Кнеж. Л. 2. управити, упрети (о очима, погледу). — Станоје поглед у земљу опро. Рад. Д. 3. необ. одупрети се, одолети. — Не могоше Турци опријети на јуришу силнијех хајдука. НП Вук.